О књизи: 2006 / У првом делу чланка биће речи о питањима везаним за методологију коју користи група истраживача на Европском универзитету у Санкт Петербурга док је радио на пројектима „Блокада у судбинама и сећању Лењинградаца” ​​и „Блокада Лењинграда у индивидуалном и колективном сећању становника града”. Фокусираћу се на основне принципе одабира информатора и избор методологије интервјуисања (везане за циљеве и задатке истраживања које се спроводи), као и на измене које смо извршили у задацима који су нам додељени током рада на пројектима. Поред тога, биће описане ситуације и сценарији за вођење интервјуа, принципи транскрипције (писани транскрипти примљених аудио снимака) и чување збирке усмених сећања у архиву Центра за усмену историју Европске уније у Санкт Петербургу Други део чланка биће посвећен анализи особина преношења трауматског искуства у биографском интервјуу, о чему ће бити речи на примеру две приче-мемоара сведока опсаде. У првом интервјуу, трагична искуства испитаник доследно искључује из биографске конструкције. Други интервју је типичан пример остварене могућности вербалног преношења искуства везаног за промену етичких стандарда у екстремно екстремним условима, у причи блиској исповедничкој..